Размишљање о слободи у иконопису:
Сваки догађај који сведочи о бризи Бога о људима и Његовом делу, људска стваралачка природа зажелела је и запотребовала да забележи и тиме засведочи истинитост тога дела. Иконописац има могућност да на визуелан начин бележи та најдрагоценија збивања овога света. У идеалном смислу, он то чини са великом одговорношћу и гнушајући се самовоље која би дрско хтела додати или одузети Речи Божијој. Хришћанин је сведок ових догађаја, јер их је „видео“ очима пророка и апостола и свих мученика и подвижника сједињених на Божанственој Литургији и угошћених на Трпези Љубави у Храму Божијем. Схватајући обимност одговорности иконописачког рада, можемо се запитати да ли постоји слобода у иконопису која сликару даје простор за креативну игру.
Вишевековним трагањем за што тачнијим начином изражавања по питању овог визуелног сведочанства, иконописци су дошли до једног иконичног језика који је способан да говори нама познате теолошке истине користећи се ликовним законима и језиком симбола. Само трагање за тим језиком је потврда постојања сликарске слободе у иконопису.
Потребно је да разумемо да избегавање самовоље и повиновање Истини не искључује слободу иконописца и начина његовог кретања у стварању, докле год се то кретање обавља у оквирима Истине. Стога је Истину потребно познавати (живети), пре свега, да би се у Њеним оквирима могло слободно кретати. Господ Бог наш са најбрижљивијом пажњом чува нашу слободу и обнавља је у нама, те свакој души приступа са таквом брижљивошћу да не би ту слободу нарушио. Будући слободно биће Милошћу и Промислом Божијим, иконописац износи сведочанство истинито средствима која поседује у себи, Богом даним материјалом свога бића. Исто тако, угледајући се у свему на свога Творца, у овом случају постајући и сам ствараоц, тј. саучесник у рађању иконе, он учи да поштује слободу кретања саме иконе и допушта јој покрете који нису увек и до краја у складу са сликаревим концептом замисли. Сваки сликар је искусио да дело које осликава има неко своје кретање које је и за самог ствараоца изненађење. Вештина уметника је у томе да препозна која од тих дешавања припадају Истини, а која одузимају од Њеног сјаја, и да се не држи грчевито за свој концепт, већ да дозволи Духу Светом да ради на том истом делу. Ту је радост и ту је Истина, ту је слобода у иконопису.
