Цртеж као теолошки алат
Цртеж иконе је основа; прва мисао иконописца о светитељу. У цртежу иконописац остварује контакт са личности коју намерава да наслика, и излива из своје душе све оно што је научио о тој Богом прослављеној личности. Зато је јако битно да пре почетка рада сликар проучи житије светитеља и да му се помоли за помоћ. Ту се остварује контакт, и рад добија на квалитету ако сликар познаје личност лика ког осликава (а тим пре, ако проба и да донекле подражава његов подвиг).
У теолошком смислу, цртеж иконе, са или без првог слоја основне боје (проплазме), на коме се још није појавило осветљење, представља физичку материју, телесност светитеља, његово физичко постојање и живљење у времену и простору, у материјалном свету (у историји). Цртеж, заједно са свим информацијама које нам даје и приказује, сведочи да је светитељ од крви и меса, међу нама живео у једном периоду, и говори о томе како је живео, којом службом је Богу служио за то време (видимо избором одежде коју носи, предмете које држи, положаја руку или окружења у коме се налази).
Осим тих информација, и првог утканог контакта и оприсутњења светитеља, цртеж иконе сам по себи нема могућност да пренесе остатак теолошке мисли о Божијем деловању у животу светитеља. Али он представља први део те мисли и отвара могућност да се она доврши и до краја каже. Због тога се древни иконописци нису задржали на ранохришћанском моделу иконе, већ су рађањем система осветљења и растуће перспективе и изнедрили ту могућност за комплетнијим приповедањем.
Форма цртежа
Форма цртежа на икони је неопходан предуслов за њено формирање и она се нипошто не сме изгубити. Међутим, стилизација цртежа не само да је пожељна, него је и неопходна, али форма се у том процесу не сме расточити и постати релативна (ни потпуно ни делимично). Кроз тај рад нам мора бити јасна недвосмислена чињеница истинитости живота и постојања светитеља, стога цртеж иконе мора бити храбар и постојан.
Стилизација цртежа иконе говори о повлачењу телесног пред духовним, о служби телесног духовном, скида вишкове мекоће и ушушканости физичког света, и своди га на конкретан и практичан елемент (алат) који је у служби душе човекове. Стилизација, такође, омогућава увођење у другачију визуелну перспективу која, такође, има своју улогу у теолошкој мисли на икони. О томе, у неком од наредних текстова.
