Димензије иконе:
9,8 x 15 цм (без устакљења)
13,6 x 18,6 цм (са устакљењем)
У процесу рада ове иконе посебна пажња је посвећена превођењу лика са фотографије у иконописни језички израз. То значи да чувам карактер и препознатљивост лика који нам је познат са фотографије, али при томе се удаљавам од реалистичног начина изражавања и изглед лика описујем системом осветљења и перспективе који су карактеристични за иконописачки језички кључ, у складу са теолошким дефинисањем иконе.
Иконе савремених светитеља, као што је Свети Јован Шангајски и Санфранцискански, радимо на основу забележених фотографија, што је посебан изазов савременог доба. Ова тема представља горући проблем у простору савремене иконографије. Често видимо недовољно разумевање поступка превођења фотографије у језик иконе. Међутим, неопходно је да се из фотографије филтрира оно што није потребно да уђе у икону, а на лику обради оно што га чини иконичним, ликовно и теолошки. Из текста професора Жељка Р. Ђурића о „Онтолошким разликама у фотографији и икони“ (интерна скрипта за Мас на Академији СПЦ за уметност и консервацију, Београд 2017. 66.) сазнајемо о погледу на тварно (привидно, тј. небиће) и нетварно (истинито биће) кроз однос фотографије и иконе према ономе што оне приказују. Основна разлика између фотографије и иконе, у том погледу, јесте у томе што фотографија бележи тренутак у времену, и тиме наглашава пролазност и смртност забележеног (дакле говори о ономе што привидно јесте – тварно), док се икона ослања на одговоре који немају свој корен у овом пролазном свету, већ у онтолошком односу Бога („који увек јесте и на исти начин јесте“ – нетварно) и човека, тј. односу лика и прволика (из горепоменутог текста).
Дакле, фотографија потврђује онтологију смрти (из горепоменутог текста).
Иконографија, сведочећи дејство Бога у тварном свету, наглашава немоћ тварног у том контрасту, али не поништава његово постојање. Напротив, можемо рећи да је „тварно у икони доведено до степена могућности везе са нетварним, и у наставку, могућности превазилажења тварног“ (из горепоменутог текста). Насупрот фотографији, која бележи тренутак у конкретном времену и простору, задатак иконе је да прикаже тварно у односу са нетварним, у вечности. У прилог томе иде намерна непослушност природним законима која се очигледно очитава на икони, у оној мери у којој доприноси горенаведеној парадоксалној логици односа времена и вечности, која представља увек нов изазов за човека. Преводећи лик светитеља са фотографије на икону, ми чувамо његове карактеристике које га чине препознатљивим, али остављамо иза себе оне описе који исувише истанчано говоре о телесности пале природе и особинама пропадљивости тела. Тежимо да прикажемо преображену природу светитеља.
Икона је рађена у комбинованој техници и устакљена у кутију.
Ова икона је ауторско дело.
Плод је дугогодишњег истраживачког рада и усавршавања вештине израде и постепеног узрастања у разумевању обликовања иконе. Добијени резултат произилази из познавања како сликарског приступа овековечених мајстора Србије и православног света уопште, тако и савремених сазнања из области ликовности.
С друге стране, теолошке догме и Откривење Истине у окриљу Православне Цркве су извор и стуб настанка овога дела, његова полазна тачка и упориште.
Иконе су рађене са благословом СПЦ и изложене су са искреном надом и жељом да свака од њих доспе у руке људи који ће јој се редовно молитвом обраћати и вредновати је у свом дому као ону која ће им донети вечна блага.